``Kad Dunavom se nazove ta živa voda

obalama svojim gradove spoji,

upije bezdan nebeskog svoda

i sebi košulju večne slave skroji.

I dok sve teče, sve se menja,

predeli, priče, staze i ljudi,

Dunav raste, plavi i peni,

i svoju tešku pesmu budi.

Usput svima ruke pruži,

odsanja ljubav i veliki san,

zato je Dunav reka koja peva

iako plač mu je dobro znan``

                                         Duška Vrhovac

Jesen. Ova, onakva kakvu je baš i ne volim. Promenljiva, kišna, ćudljiva. Škrta na svemu.

Juče, jedan od retkih, topao i sunčan dan. I na tom suncu, bljesnu želja da sam ponovo, bar na par sati u jednom gradu, na njegovom trgu, unutar njegovih zidina, na domak njegove vode. U magiji koja lebdi u svemu tome.

Čudesno netaknut grad, koji je relativno pošteđen od bombardovanja tokom Drugog svetskog rata, danas zaustavlja namernike i prolaznike i zove ih da mostom kojim su krstaši hodili na putu ka Svetoj zemlji  skrenu sa utabane staze i u centru truogla između Frankfurta , Minhena i Praga osete atmosferu nalik italijanskoj. 

Nema more, ali ima lepi plavi Dunav i baš na mestu gde prestaje plovidba normalnih rečnih brodova stoji grad sa raskošnom katedralom, pun zelenih aleja i parkova, trgova i uskih ulica punih života.

Osnovan od strane Rimljana  179.  Godine kao Casta Regina (što znači tvrđava pored reke Regen), Regenzburg je jedan od najstarijih nemačkih gradova

Ostavljam železničku stanicu i kroz uređen park krećem ka Maximilian strasse, široku ulicu koja vodi do samog jezgra grada.

 Već na njenom početku zastajem kod predivnog zdanja Park Maximilian hotela

Mami njegova bašta ali i široka ulica  koja vodi ka starom jezgru.

Gde god da se usmeri pogled, pruža se fantastična slika gradske istorije duge preko 2.000 godina.

Katedrala Sv. Petra je najveća gradjevina u gradu.

Ona  je vrlo zanimljiv primer čiste nemačke gotike i smatra se glavnim delom gotičke arhitekture u Bavarskoj. Osnovana je 1275.  a završena 1634. godine, s izuzetkom tornjeva, koji su završeni tek 1869. godine.

 Katedrala  i most  Steinerne (dug 310 i širok 7 metara) počeli su zajedno da se grade, a most je završen 120 godina pre katedrale. Legenda kaže da je sam djavo pomogao da se most prvi napravi, ali je za uzvrat tražio da  tri duše koje prve predju most budu njegove. Kada je most svečano otvoren, puštene su guske da prve preko njega predju. Djavo je od besa u reku Regen skočio, i kažu da se više nije vraćao jer su ga stanovnici Regensburga nadmudrili.

Regenzburg ima 1.500 zgrada koje su zaštićene kao spomenici, od kojih 984 čine kompleks ,, Stari grad sa Štatamhofom“ proglašen za svetsku baštinu UNESCO-a.

Uzimajući u obzir da je grad izgrađen u kamenu,  zgrade su zadržale svoju autentičnost. Restauracija zgrada se  pažljivo prati i pravilno sprovodi, u skladu sa zakonskim odredbama.

Kule patricijskih kuća, čijom gradnjom su se bogate patricijske porodice takmičile, među njima i Zlatan toranj u ulici Wahlenstraße, koji je sa 28 metara visine najviši stambeni toranj severno od Alpa, su sjajna mesta, kompleksi i građevine, koji se jednom rečju mogu opisati kao „čarobni”.

Stara većnica datira delom iz 14. veka.

Toliko toga je lepog u ovom gradu što privlači pogled i dopire negde do duše. Tamo gde se javljaju najlepši osećaji, tamo gde se prepoznaju neke prave vrednosti. 

Osim toga, Regenzburg, kao retko koji grad, povezuje istorijske građevine sa modernim ambijentom za kupovinu. Mnogobrojne prodavnice nude široku paletu različite robe, dok pešačka zona u starom gradskom jezgru predstavlja savršen okvir za odličan šoping  te ovaj grad može da zadovolji različite ukuse.

Kulturni život u Regenzburgu je veličanstven koliko je i grad raznovrstan. Tu se spajaju tradicionalni i moderni elementi sa uticajima iz celog sveta.

Stil života ljudi u Regensburgu u leto podseća na život na jugu Evrope.

Negde sam osetila  miris kafe i kolačića sa cimetom,  sasvim dovoljan znak da je vreme za pauzu  U prolazu mi oko hvata savršen prizor. Malo je reći da su mi oči bile kao ispred poslastičarske radnje pri tom pogledu. To se prosto nije dalo propustiti.

Bašta hotela Bishoff,  osunčana i ispunjena zavidnim primercima hortenzija daje poptpuni ugođaj pauzi.

Kao grad koji ima najveću koncentraciju kafića u Nemačkoj, Regenzburg i u tom pogledu predstavlja pravi užitak.

Staro jezgro je najbolje obići pešice, prošetati njegovim lepim ulicama, sići do reke pa mostom preći preko Dunava i provesti koji sat u  Stadtamhofu.

Dan na izmaku, obuzeta blagim  umorom  ali sa divnim impresijama,  nerado ga ostavljam istom onom ulicom kojom sam ušla u njega.

Vredelo bi vratiti mu se , detaljnije ga razgledati i sačekati titraj svetiljki na vodi. Živoj vodi reke koja peva. 

Magična kombinacija kamena i vode, svojim šarmom će očarati i najprobirljivije među vama, zato ovaj grad zaslužuje da bude uvršten na spisak destinacija koje vredi posetiti. Sigurna sam da se nećete pokajati.