Prvo se vrši kompostiranje tako što se stajnjak i slama pomešaju i kvase se nedelju dana nakon čega se dodaje Urea, superfosfat ,amonijum sulfat, gips, mleveni kreč i i to na 100 kg smeše 0,7 kg uree, 1,7 kg amonijum-sulfata, 4 kg mlevenog kreča, 4 kg gipsa i 1,5 kg superfosfata. U periodu od dve nedelje ova smeša se prevrće 3-4 puta uz dodavanje vode.

 

Nakon toga ovako dobijen vlažan kompost se pasterizuje u specijalnim komorama kako bi se dovršila fermentacija i uništili mikroorganizmi u supstratu. Nakon pasterizacije kompost se rashlađuje produvavanjem svežim vazduhom do 30 stepeni i u kompost se usijava micelija gljiva (3-5 kg micelije na 1000 kg komposta).

 

Nakon nedelju dana površina komposta se prekriva slojem rastresite zemlje jer u tom periodu micelija intenzivno raste i prožima kompost. Nakon 15-30 dana na površini se pojavljuju pečurke. Prinosi šampinjona se kreću od 5-25 kg po metru kvadratnom, a sam period plodonošenja i branja zavisi od načina i uslova gajenja i iznosi od 45-75 dana.

 

 Pri proizvodnji šampinjona bitno je da koncentracija ugljen-dioksida ne pređe 0,2 posto, zbog čega se mora obezbediti dobro provetravanje. Temperatura se održava na 15-18 stepeni dok micelija prožima kompost, a pri nicanju, odnosno posle prekrivanja komposta sa zemljom iznad 20 stepeni (18-25 stepeni). Šampinjoni brzo rastu i beru se svakodnevno čim očvrsnu.

Od ukupne svetske proizvodnje gljiva Agaricus bispora ili šampinjoni učestvuju sa oko 50 posto. Šampinjoni imaju i lekovita svojstva, ali treba biti oprezan pri njihovom branju i koristiti ih dok su sveži, jer u previše ostarelim gljivama stvaraju se otrovna jedinjenja. Šampinjoni sadrže oko 90 % vode, 3,5 % ugljenih hidrata, 0,2% masti, 0,82% hitina i toliko mineralnih materija, a proteina nešto manje od 5%