Lamiaceae, Labiate (Usnatice)

Evo , resio sam da napisem po koju rec o mojoj omiljenoj familiji biljaka. Nadam se da ce tema biti interesantna barem za citanje, ako ne i za aktivno ucesce ...

Ova familija smatra se za jednu od najvecih. Procena ukupnog broja vrsta ide od otprilike 3200, pa sve do 6-7 000. Relativno skoro su izvresene neke izmene u sistematici , tako da su sada i neke Verbena vrste prebacene u Usnatice, npr. Vitex agnus-castus. Ovako se familija samo uvecala. Srodne Usnaticama su npr. familije Boraginaceae (predstavnik gavez), Verbenaceae, Scrophulariaceae (predstavnik npr. cestoslavica ili divizma)... I sve zajedno cine red Lamiales.

Kosmopolitskog su rasprostranjenja, ali je najveci br. vrsta na Mediteranu, i u Maloj i Centralnoj Aziji. Usnatice su vrlo priutne u flori Hrvatske. Uglavnom vole susna stanista sa dosta sunca...

Mogu biti zeljaste biljke, poluzbunovi, zbunovi i malo drvece, cak i lijane...

Stabljika je CETVRTASTA, listovi prosti i NASPRAMNI, a cvet kao da ima dve USNE. Lako se razlikuju od drugih biljaka. Imaju 4 ili 2 prasnika, cesto nejednake duzine.
Prasnici su narocito interesantni za rod zalfija (Salvia), zato sto su modifikovani tako da imaju jedan deo koji lici na polugu i na taj nacin primoravaju insekte da ih oprase. Ovaj detalj se smatra evolutivnom prednoscu ovog roda, tako da je rod zalfija najveci sa oko 900 vrsta...

Cesto sadrze etarska (etericna) ulja, koja se smatraju lekovitim delom biljke i najvaznija su. To su smese mesnih sastojaka koje lako isparavaju i imaju karakteristican, uglavnom prijatan miris. U ovome se krije razlog zasto ne treba susiti biljni materijal na visokoj temperaturi. ETARSKO ULJE BI ISPARILO, i biljka vise ne bi bila u istoj meri lekovita. Zato se i pri pripremi caja prelivaju kljucalom vodom, a NE KUVAJU se.
Etarsko ulje je smesteno u zlezdanim dlakama na povrsini lista, ali i drugih organa, pa moze doci do njihovog ostecenja. Potrebno je pazljivo rukovati biljnim materijalom jer bi se lako moglo desiti da se dlake ostete i samim tim kolicina ulja se polako smanjuje. Biljke, naravno, ulja ne proizvode da bismo mi uzivali u njima. Ona im sluze da privuku insekte oprasivace ili oteraju one insekte koji bi da gricnu list. Zivotinje cesto izbegvaju da ih pasu jer ih odbija ljut ukus, a cak je moguce da ova ulja ometaju sam proces varenja. Deluju toksicno na bakterije i gljivice. Postoji i jedna hipoteza (ne potpuno prihvacena) da etarska ulja smanjuje gubljenje vode kod biljaka koje obitavaju u oblastima sa suvom klimom i puno sunca...

Neke imaju osobinu da akumuliraju iridoidne heterozide, a imaju minimalne kolicine etarskog ulja. Ove biljke su uglavnom gorke, pa se koriste da pospese lucenje zuci i olaksaju varenje (primer-dubacac).

Rozmarinska kiselina je cesto zastuplejna u velikom procentu kod ovih biljaka. Primer: ruzmarin, kadulja, maticnjak (melisa). Koristi se kod herpesa usana. Odlican je antioksidans.

Neke imaju diterpene. Npr. opasna Salvia divinorum iz Meksika (koristi se kao droga) zahvaljujuci diterpenima izaziva halucinacije... Salvia miltiorrhiza se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristi kao sedativ i srcani tonik..

triterpeni kao ursolna kiselina, prisutni su kod npr kadulje i ruzmarina. Ona je vazan sastojak nekih kozmetickih proizvoda...

Tanini prisutni npr. kod kadulje mogu delovati antibakterijski i adstringentno..

Flavonoidni heterozidi kod npr. timijana opustaju misice bronhija, pa olaksavaju iskasljavanje.

Koriste se i kao zacin, u industriji parfema (paculi),kao insekticid, kao ukrasne i medonosne biljke...

predstavnici: lavanda, zalfija, dubacac, ruzmarin, melisa, nana, bosiljak, cubar, vranilova trava, origano, majcina dusica, timijan, srdacica, mrtva kopriva... I jos puno drugih







          

Na ovom linku mozete videti preko 3000 Lamiaceae vrsta iz svih delova sveta:

http://www.flickr.com/groups/lamiaceae/

Posebno preporucujem opciju map, koja na mapi pokazuje lokaciju slikanih biljaka...

Evo nekoliko novih slika napravljenih ovog leta.