Argentina

slavljenici Natali želim sretan rođendan i svu sreću svijeta! jako mi je lijep taj običaj ulaska u društvo odraslih! čitajući ovo zapitala sam se imaju li i dječaci ovakvu proslavu.

Stigao sam u Ande. Put je trajao 21 sat, za koje vrijeme smo prešli gotovo 1.600 km, koliko je San Martin de los Andes udaljen od Buenos Airesa. To je otprilike ista udaljenost kao od Zagreba do Barcelone!
Zbog vulkanskog pepela avioni u ovaj dio Argentine ne voze ili voze neredovito, željeznice nema, tako da je jedina mogućnost putovanja autobusom. Svi autobusi koji voze su na kat i ima ih jako puno na ovoj ili sličnim relacijama. Sjedala u autobusu su drugačija nego kod nas i omogućuju ti da se dobro ispružiš, a da pri tome ne ometaš suputnika koji sjedi iza tebe. Razmak između sjedala je širok, a svaki putnik osim toga ima ispred sebe dodatak sjedalu na koje staviš noge. Možeš birati tri vrste sjedala; semi-cama koje se najmanje može ispružiti, ali to je još uvijek puno više nego u našim autobusima, cama je sjedalo koje ti omogućuje da si gotovo u ležećem položaju, i tutto leto je ustvari sjedalo koje se pretvara u krevet. U autobusu ti služe večeru, doručak i ručak, sokove, vodu, kavu i čaj. Toalet je prostran i vrlo uredan. Na TV-u se vrte popularni filmovi. Putovanje takvim autobusom je vrlo ugodno, a moja jedina zamjerka je to što smo prvi puta stali tek nakon 14 (četrnaest sati) puta. Bilo je kraćih zaustavljanja tijekom puta radi ukurcaja i iskrcaja putnika te promjene vozača, ali to nije trajalo više od minutu, a mi ostali putnici nismo mogli izlaziti iz autobusa.
Kreuno sam iz Buenos Airesa u pola osam navečer i vrlo brzo je pao mrak tako da nije bilo ništa od očekivanog gledanja krajolika. Jedva sam čekao jutro da promatram i slikam okoliš. Nisam očekivao da nas put vodi kroz pustinju, koju mjestimice prekidaju oaze.

Ovako izgleda večina puta od Buenos Airesa do San Martin de los Andes


Povremeno se pojavi koja oaza.

Što smo bili bliže Andama krajolik se počeo mijenjati. Prvo su se pojavile rijeke.



Zatim prvi susret s Andama.


Ova planina je ugasli vulkan Lanin. Visoka je 3.770 metara, a čim sam je vidio znao sam da se moram popeti na nju. Postoji procedura oko prijave za penjanje i obavezna oprema koju moraš imati, jer te čuvari pregledavaju prije nego te puste na planinu. Nadam se da ću moći posuditi potrebnu opremu i dobiti dozvolu za uspon, ali to je već druga priča koja će, nadam se, uslijediti na ovim stranicama.

Gracias a todos por los saludos a Naty!!!!!!!! Realmente estamos muy felices de poder estar con Drza, es una persona excelente, y la verdad hizo un trabajo hermoso con Nati, sus fotos, sus videos y todos los preparativos de la fiesta. Realmente lo hizo con todo el carino, y con mucho profesionalismo. Es un placer para mi haberlo conocido!!!!!! De parte de Nati y todos nosotros Gracias Drza!!!!!!!!!!!

Hvala svima koji su se javili nakon moje reportaže o proslavi Natinog petnaestog rođendana. Ovaj put vas neću poimenice pozdravljati, samo ću odgovoriti na dva pitanja.
Dječaci nemaju takvu, a niti sličnu proslavu. Njima se ponekad napravi uobičajena, ali malo veća rođendanska svečanost kada navrše 21 godinu i steknu potpunu punoljetnost.
Svadbene običaje nisam upoznao, pa vam o njima ne mogu pisati u detalje. Nedavno se ženio jedan od Ljiljinih sinova, a svadba je sličila našoj.

Vidio sam sada da se javila Mabel, odnosno Nati, te da se svima zahvalila na čestitkama. Vjerujem da ćete razumjeti što je napisala (Drza, es una persona excelente), a ako ne razumijete oglasite se putem foruma pa ćemo prevesti.

Gracias Drza,

Ne znam jesi li svjestan kakvo si nam bogatstvo pružio svojom reportažom?

Jako mi se svidja priroda...posebno cvece, izgleda da im vulkanski pepeo i ne skodi..

i meni se polako ispunjuje san,vidjeti Argentinu

Jedva čekam nastavak putovanja u Ande