Anis (Pimpinella anisum)

Mediteranska je biljka,očito voli sunce a ni vode joj previše ne treba.Ja je nemam,i govorim ono što sam negdje pročitala,no trudim se nabaviti je.

Koliko sam ja pročitala,može se uzgajati u vrtu i u lončanicama.Budući da je jednogodišnja biljka,iz sjemena tj.ploda.

Anis je lekovita i začinska biljka. Upotrebljava se u industriji slatkiša i peciva, u likerskoj industriji, farmaceutskoj industriji... Prijatnog je mirisa i ukusa, a njegovo etarsko ulje ima bakteriostatično dejstvo. Poreklom je iz istočnog Mediterana, Egipta i Male Azije, a divljih vrsta Anisa ima još samo na nekoliko otoka u Egejskom moru. Svi delovi Anisa sadrže etarsko ulje, ali ga najviše ima u plodu. Karakterističan miris daje anetol. U narodnoj medicini plodovi anisa se upotrebljavaju protiv nadimanja, za regulisanje varenja i poboljšanje probave. Upotrebljava se i kao ekspektorans (za iskašljavanje), karminativ (protiv naduvenosti), stomahik odnosno splazmolitik (bolji rad želudca i protiv grčeva), galaktagog (za pojačavanje lučenja mleka), korigens mirisa i ukusa raznih lekova, bombona, paste za zube... Upotrebljava se i u vidu čajeva sa drugim biljkama.
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka, visine do 70 cm sa razgranatim stablom prekrivenim kratkim dlačicama. donji listovi su srcasti, a središnji trojno deljeni. Cvetovi su bele boje sakupljeni u štitaste cvasti. Plod je dvodelan, sivozelene boje, 3-6 mm dužine i oko 3 mm debljine. Vegetacioni period Anisa je 120-150 dana. U početku veoma sporo raste, a plodovi neravnomerno sazrevaju. Entomofilna je vrsta koja proizvodi dosta nektara pa je Anis i medonosna biljka.