Stubasto voće

Prema svemu što sam čitao o voćarstvu, radi se samo o uzgojnom obliku, voćki se režu sve grane i ostavlja samo provodnica. Razlozi bi mogli biti estetski, ili ušteda prostora. Mislim da je jedino potrebno da podloga nije bujna, i da voćka podnosi to radikalno orezivanje.

Maher za sbutaste voćke je profesor novosadskog fakulteta Vladislav Ognjanov. On je stvorio 6 sorti stubastih jabuka a nove su u procesu ispitivanja. Stubaste jabuke se sade na 0,5-0,7 m jedna od druge. Stubaste jabuke se ne režu kao ostale standardne jabuke. Vodilica se ne sme prekraćivati. Prava,kvalitetna sadnica ne sme tokom svog života da izbije dugačke postrane grane.

Netreba!

jel joj se moraju stalno orezivati grane?

kaj opće ne izlaze i ne rastu nigdje?

Evo uz malo truda pronašla sam nešto o stubastom voću.


http://poljoprivreda.info/?oid=4&id=407


slijedeći dio sam izvukla iz časopisa "Savremena Poljoprivreda N.S.2007 :

Stubast tip rasta kod jabuke predstavlja biološku novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine (10.000 biljaka/ha), unošenje oprašivača u jednosortne zasade i zasnivanje porodičnih voćnjaka na malim površinama i okućnicama.
Voćke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja se prirodno ne grana. Rađaju na rodnim kolačima raspoređenim duž cele kordunice. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se
prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji.
Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja,
tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. U toku dvadesetogodišnjeg oplemenjivačkog rada izdvojeno je više selekcija od kojih je šest priznato za nove sorte u 2007. god. Najkrupnije plodove ima sorta rumeno vreteno koji sazreva oko petog septembra. Svake godine rađa obilno, ali nikada ne prerodi jer sama reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova. Sorta kraljica čardaša odlikuje se vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda i sposobnošću čuvanja i do 6 meseci.
Sorta Vesna je karakteristična po vrlo ranom vremenu zrenja, polovina augusta, vrlo krupnim crveno obojenim plodovima i širokoj uspravnoj kordunici koja na najlepši način popunjava prostor.
Sorte zelenog ploda, zeleni dragulj i smaragd, su vrlo retki i u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Sazrevaju kasno, krajem septembra meseca, imaju izuzetno
lepe plodove, nakiselog ukusa a dobro se čuvaju u toku zime u običnim uslovima skladštenja.
Izdvojeno je i više hibrida sa atraktivnim žuto bojenim plodovima, a najatraktivniji hibrid NS 10/110 je imenovan kao sorta đerdan. Vreme sazrevanja je oko prvog septembra. Posebnu atraktivnost imaju patuljaste forme koje se uspešno mogu gajiti u saksijama ili kao najlepši deo vrtnih kompozicija.
Potreba za rezidbom stubastih jabuka je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih kolača. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao hibrid zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine.
Tab. 3. Pomološke osobine sorti stubastih jabuka, Novi Sad, 2007.


Genotip                     Hibridna kombinacija               Masa ploda               Obojenost ploda                 Atraktivnost                     Vreme berbe                         Ukus


Stubaste jabuke žutog ploda (Columnar apples with yellow fruits)

Đerdan                      James grieve × Wijcik                 150                             –                                        7                                       25. 08.                      Slatko nakiseo


Stubaste jabuke zelenog ploda (Columnar apples with green fruits)

Zeleni dragulj           G. Smith × Wijcik                          160                            –                                        9                                         01. 10.                      Nakiseo

Smaragd                  G. Smith × Wijcik                         160                            –                                        9                                         05. 10.                      Nakiseo


Stubaste jabuke crvenog ploda (Columnar apples with red fruits)

Vesna                      Wijcik × Summered                      140                           70                                      7                                         20. 08.                  Slatko nakiseo

Rumeno vreteno    Idared × Wijcik                             240                           90                                      7                                          05. 09.                 Nakiseo

Kraljica čardaša       Prima × Wijcik                             160                          100                                      9                                         10. 09.                   Nakiseo


U proteklom periodu, intenzivno se radilo na inventarizaciji genotipova jabuka, kru-
šaka (Cerović i sar., 1999), mečje leske (Ninić-Todorović, 1997, 1998, 1999), oraha (Korać i sar., 1997) i drugih voćnih vrsta sa balkanskog prostora. Kolekcionisano je 147 stranih sorti, 27 neimenovanih genotipova i 14 spontanih sejanaca jabuke, 73 lokalne sorte i 32 nepoznata genotipa plemenitih krušaka, a sa područja Bijelog Polja 60 genotipova krušaka koji pripadaju vrsti Pyrus communis L. i pogodni su za selekciju vegetativnih i generativnih podloga ili su pak otporni na ekonomski najznačajnije bolesti i štetočine, zatim 2 tipa drena krupnog ploda i jedna individua badema koja pripada vrsti Amigdalys nana L.
Bogate kolekcije omogućile su intenzivan rad na selekciji i hibridizaciji odabranog početnog materijala.
U skladu sa konceptom stvaranja novih sorti jabuka, Ognjanov i sar. (1996, 1998,
1999) selekcija je vršena na otpornost prema čađavoj krastavosti (Vf, Vr i Va geni), pepelnici (PL 1 i PL2 geni) a kod starih sorti bihorke, šumatovke i šampanjke je utvrđena polj-8
ska otpornost. Na drugom stupnju selekcije, izdvojeni su hibridi NS 1/27 i NS 1/83 potpuno rezistentni na prouzrokovače čađave krastavosti i pepelnice, i hibridi NS 1/9, NS 1/34 i
NS 1/111 poznog vremena sazrevanja ploda, otporni na prouzrokovače čađave krastavosti i tolerantni na pepelnicu. Takođe je izdvojen hibrid NS 1/105, Vujanić-Varga i sar. (1996)
koji je pokazao poljsku otpornost na čađavu krastavost, kao i otpornost na veštačku inokulaciju prouzrokovača čađave krastavosti i pepelnice. Svi tipovi imaju dugačak period mogućnosti za kalemljenje, Vujanić-Varga i Ognjanov (1992), Ognjanov i sar. (1994)

Plodovi jesu na mjestima gdje bi trebala biti grana,to su kratke grančice,rodne grančice ili rodni pupovi,kako ih gore nazivaju rodni kolači,one ne rastu velike,one cvjetaju i donose rod,treba paziti da se koja ne polomi ili ošteti.Grane koje iizrastu duge u principu se odsjeku do osnove.Ili se mogu odsjeći na pola pa vidjeti slijedeće godine da li će na toj grani izaći rodni pup,pa ako je neki blizu stabla njega ostavimo a višak grane odsjećemo.To više u slučaju da je velika praznina na deblu.Tu granu koju ste odsjekli na pola možete slobodno odrezati do ploda,da nebi potjerali u rast drugi pupovi koji su na toj grani.

nona,koja je sorta stubaste jabuke na slici?

seneka čovjek koji mi ju je prodao nije točno znao samo je rekao da je crvena evo kako danas izgleda
gospina trava mislim da si u pravu one su više za ukras

kupili smo danas stubastu krušku