Nerine

Zapravo nije bitno kako se zove, važno je da ti raste i da je prelijepa......

Mimi, na etiketi moje takve biljke je pisalo ismene. Sada ne znam što ja to zapravo imam ??????

Ja sam je na Krku vidjela kod jedne gospođe u vrtu i ne vadi je van. Znači može i ostati vani  u toplijim krajevima.

Zna li tko da li je ovo paučina na lukovici nerine,ili je lukovica takva?Skidala sam stare i osušene opne sa lukovice i gdje god sam primila i povukla,ovako se rastezalo,pa nisam sigurna jel to paučina ili su to nekakva vlakna?

I ja sam nabavila ovu predivnu biljkicu..koliko vidim sadi se u teglu poput amarilisa..

Baš sam jučer posadila lukovice nerina direktno van, i tek onda išla čitati temu i pročitala da ne smiju biti na temperaturi nižoj od 10 stupnjeva Danas sam ih izvadila i posadile u tegle

Kao sobne biljke najčešće se gaje Nerine bowdenii, Nerine flexuosa i Nerine sarniensis

OPIS BILJKE
Rod Nerine obuhvata oko 30 vrsta lukovičastih biljaka koje uspevaju u tropskim i subtropskim rejonima Južne Afrike.

Nerine bowdenii
Poreklom je iz planinskih delova Južne Afrike, a uzgaja se od 1904. godine. Višegodišnja, lukovičasta biljka kojoj je lukovica izdužena, dužine do 5 cm, većim delom iznad površine zemlje. Obrazuje više mladih lukovica oko glavne. Ovojni suvi listovi lukovice su svetlo smeđe boje i sjajni. Donji deo listova obrazuje lažno stablo dužine oko 5 cm, a listovi su poluuspravni, dugi 15 do 30 cm, 2 - 3 cm široki, linearni, postepeno suženi na vrhu, sjajni sa izraženom nervaturom. Cvasti su krupne, oko 20 cm u promeru, sa 6-12 cvetova na bezlisnom, debelom stablu koje je visine do 50 cm. Cvetovi su blede roza boje sa tamnijom crtom u sredini liski, na cvetnim drškama dugim 5-6 cm. 6 latica su talasaste po ivicama, sa savijenim vrhovima, 6-7 cm duge i oko 1,5 cm široke. Cvetanje je u periodu jeseni (septembar, oktobar) istovremeno ili pre pojavljivanja listova. Gaje se za rezan cvet, kao sobne biljke u umerenom klimatu ili kao baštenske biljke u suptropskim i tropskim predelima.

Nerine flexuosa
Poreklom je iz viših planinskih delova Južne Afrike (do 1500 metara nadmorske visine) i retka je gajena biljka.
Lukovice su okrugle oko 4 cm u promeru. Listovi se javljaju istovremeno sa cvetanjem. Listovi su strelastog oblika, poluuzdignuti, prizemni, širine oko 2 cm, a cvetno stablo je visine 40-60 (90) cm, sa 10-15 cvetova. Cvetovi su bledo roza boje, a postoji i varijetet alba sa belim cvetovima. Gornja polovina latica je talasasta, povijena na dole, a svaka latica ima tamno ružičastu srednju nervaturu. Period mirovanja mart – april.

USLOVI USPEVANJA
Lakše se uzgaja u kućnim uslovima jer ima period mirovanja zimi. Krajem septembra smanjuje se zalivanje a u decembru potpuno obustavlja. Saksija sa lukovicom se u periodu zime drži na temperaturi od 5 stepeni (može i u frižideru). U martu se lukovica stavlja na svetlo, gde temperatura nije previše visoka. Počinje se sa zalivanjem i prekida se period mirovanja. U toku leta ova vrsta obrazuje listove, a cvetanje počinje u jesen, pred period mirovanja lukovice (od septembra do decembra) kada listovi počinju venuti. Lukovice u tom vremenu moraju biti na prohladnom mestu na temperaturi do 10 stepeni.
Presađivanje lukovica se ne preporučuje svake godine, jer često presađivanje dovodi do lošijeg cvetanja. Pre početka vegetacije zamenjuje se samo gornji deo zemlje u saksiji.

SAVETI
Kao rezan cvet u vazi ostaje svež 2 do 3 nedelje. U saksiju se preporučuje sadnja 1-3-5 lukovica radi postizanja žbunastog izgleda biljke i bogatijeg cvetanja. Supstrat za sadnju obavezno mora sadržavati deo peska. Ako je zimi lukovica na visokoj temperaturi može izostati cvetanje naredne jeseni.
Na vratu lukovice kada se pojavi bronzana, tamnija boja znak je da se lukovica budi nakon perioda mirovanja. U proleće pre aktiviranja rasta preporučuje se zamena samo gornjeg dela zemlje u saksiji novim, plodnim supstratom. Lukovice se bolje razvijaju u manjim saksijama. U periodu cvetanja ne sme se biljka izlagati visokim temperaturama.

RAZMNOŽAVANJE
U proleće se odvajaju mlade lukovice koje se sade u saksije i oprezno se zaliva jer su lukovice veoma podložne trulenju. Mlade lukovice se dve godine uzgajaju bez perioda mirovanja, a u trećoj godini najkrupnije mlade lukovice cvetaju.
Pri razmnožavanju semenom do cvetanja treba čekati i 5, pa i više godina, uz obezbeđenje idealnih temperatura. Seme se sije odmah po sazrevanju u mešavinu zemlje i krupnog peska i pri temperaturi od 22 stepena nakon 2-3 nedelje pojavljuju se ponici. Nakon pikiranja mlade biljke se drže na svetlom mestu sa temperaturom od 12-17 stepeni. Mlade biljke se prihranjuju svake druge nedelje kompleksnim đubrivima.

Nerine i rezane traju dugo,nisam vidla za kupit lukovice baš ću potražiti jako mi se sviđa.

Ne piše ni kako se razmnožava, nadam se da se vegetativno razmnožava poput amarilisa.